О нашем Ораховцу

Општина Ораховац налази се на југо-западном делу Косова и Метохије и обухвата град Ораховац и 35 села. Четврто је по броју становника у Метохији после Призрена, Пећи и Ђаковице. Налази се у средишњем делу подримља и има повољан географски положај. У Ораховцу се укрштају важни регионални и сеоски путеви. Због таквог положаја и повољних природних услова Ораховац је врло рано постао административни, економски, верски, политички и војно-стратешки центар. По новијим историјским истраживањима за време старијих српских династија у Антици, имао је економску улогу, а у доба Немањића поред економске, Ораховац је добио и стратешку улогу. За време Османлијске власти у њему је било седиште мјудира, управитења за више турских барјака и окружне војне и цивилне власти.
Од 1912. до 1955. године Ораховац је постао административни и управни центар ораховачке општине и среског начелства за срез Подримски. Указом од 23.01.1914. године Ораховац је проглашен варошицом.
Ораховац је и сада политички центар па и дање представља центар истоимене општине Ораховац.

Постанак, развитак и имена насеља

Ораховац је једно од најстаријих насеља у Mетохији. То се константује археолошким ископинама, повељама српских владара, натписима и записима турским катастарским пописима и другим документима и предметима материјалне културе. У лето 1953. године приликом копања темеља и просторија за винарски подрум у Ораховцу, радници су ископали више старих предмета археолошке вредности: два велика ћупа, од којих један има запремину 350 а други 400 литара, затим фигуру малог бронзаног слона врло лепо изграђеног и лепо очуваног од корозије, метални новац, врхове од копља и неке друге ситне предмете. Према археолошкој процени тим предметима служили су се наши преци, а можда и неки други колонизаторски народи у доба Антике.

Откривени предмети су се чували у музеју Косова и Метохије у Приштини све до уласка КФОР-а 1999. године. Тиме се потврђује да је на том терену у I и II веку нове ере постојао један засеок, део Ораховца или неко друго насеље о коме за сада нема података. Професор Марк Краснићи је у свом раду записао да је Ораховац добио име, према народном тумачењу, по истоименој воћки, тј. по Ораху, који се и сада гаји у овом месту, премда много у мањим размерама него у прошлости. Становништво назива своје место Равац, Ораовац или Ораховац на српском, а на шиптарском (арбанашком) језику Раховец, док је у средњовековним споменицама забележен као Равац. Изговара га већина житеља српске националности, чак и интелектуалци из љубави према прошлости. Отуда и називи за грађане: Равчанин, Равчанка, уместо Ораховчанин , Ораховчанка и слично.

Физичка подела и промена имена Ораховца

За време средњовековне владавине више од 100 година Ораховачка метохија дата је на делимично коришћење манастиру Хиландару, који се налази на пoлуострву Атосу у Грчкој. Тада је Ораховац постојао као велико село. О томе постоје и подаци у повељи цара Душана. У времену од 1571. до 1591. године када су Турци владали нашим крајевима постојала су два насеља истог имена: Ораховац Велики и Ораховац Мали.

Временски периоди у развитку Ораховца

Топографски положај развитка Ораховца је веома карактеристичан и прилично атрактиван. Старији део насеља је збијеног типа са уским, кривудавим и стрмим улицама окренутим углавном, југозападу. Око 80% улица и сокака старог дела града до пре 30 година биле су са старом калдрмом или туцаником. Оне су сада прикривене специјалним бетонским плочама. Куће и помоћне просторије у овом делу града су од тврдог материјала и обично су зидане са приземљем и једним спратом, али стaрог типа.

Најстаријији део града по логичном еволутивном развоју је узвишење Падина. Оно означава тврђаву насеља око које се градило насеље. То је сада троугаони простор, нагнут југозападу кога затварују три улице: Градишка Врелска и Симићка. На темену је стара Сахат кула висока 25m са сатним механизмом у поткровљу куле. Она доминира и види се са 80% површине града, а звук звона се чуо у целом граду када је радио. Остали зачетни делови старог дела града постоје око Сопота, Врела, Дула и са обе стране њихових токова, где је било питке воде и заштићених места од зимских ветрова. Између два светска рата Ораховац се делио на 7 реона: Врело, Чаршија, Сат – махала (Градина), Хоџићи, Соколићи Столићи и Српска махала. Неке мале су добиле назив по роду, а друге по географском положају или исторјском значењу. Реони су се делили на више десетина улица. Оне су носиле имена или презимена првих досељеника или чије су се породице биле бројније: Грковића, Симића, Поповска, Кованица, Витошевића, Столића, Дедића и слично.

Између два светска рата већи део старог дела Ораховца снабдевао се водом од тада изграђеног водовода. Вода је црпљена из царишких извора до главно резервоара на падини узводно од Српког Гробља. Ту се вршила аеризација и пречишћавање, а потом водоводима доводила до 7 градских (уличних) чесама одакле се становништво снабдевало здравом и питком водом. Поред тога и врело је било каптирано на коме је постојало више од 20 чепова, док је Сопот имао само главни извор са бетонским оградама. Један број мештана њих око 75 имали су кућне бунаре.
У истом временском периоду изграђено је више објеката: пошта, полицијска станица, амбуланта, апотека, општинска и среска зграда, основна школа и друго. У старом делу Орахова налазе се скоро све знаменитости.

Нови део Ораховца је 80% разбијеног и 20% збијеног типа. Површина новог дела је око 20 пута већа од површине старог дела Ораховца. Поред тога и у старом делу Ораховца вршена је доградња и адаптација. Куће су грађене на сопственим имањима, на купљеницама, али су и велике површине одузете од мераје тј. од утрина, камењара и другог непродуктвивног или запутеног земљиштва. Нови део Ораховца интензивније се почео градити 1964. године, после тзв. Брионског пленума када су пружене могућности дугорочног кредитирања приватног власништва. Приликом изградња кућа, помоћних просторија и инфраструктуре и уништавана су веома плодна земљишта: ливаде, њиве, виногради, баште воћњаци, самоникла вегетација, па чак и државне зелене површине. Знатне површине такве земље држали су раније православни Срби. Ону су ту земљу бесплатно држали приватним властима, а мањи део продали.
У новод делу Ораховца изграђена је нова основна школа, гимназија, средња стручна школа, комплекс здравствених установа, нова пошта, две бензиске станице и велики број стамбених, културних и друштвених објеката.