Конак манастира Пећке Патријаршије

Конак манастира Пећке Патријаршије. Изграђен је у духу месног народног неимарства 1848. године и са виноградом у свом саставу чинио је метох манастира Пећке Патријаршије. Конак, који је имао своју капелу, посвећен је другом српском Архиепископу Арсенију Сремцу, како је уклесано на каменој табли, која се сада налази у саборној Цркву Светог Архиђакона Стефана у Великој Хочи. У њему је у периоду од 1944. до 1949. године радила школа, а касније је био место окупљања младих, кроз одржавање игранки, матинеа и других видова забаве и дружења у то време.

Конак се од 1961. године налази у власништву породице Левић, која га је, у манастиру Пећка Патријаршија, откупила од тадашњег Патријарха Српског Г. Германа, који је био принуђен да га прода због тога што осиромашена Српска црква у време комунизма није имала могућности да га одржава и плаћа наметнути порез. Породица Левић се након рата 1999. године иселила из Ораховца и вољна је да га прода Српској цркви, или боље речено, да га, уз одговарајућу и реалну новчану надокнаду, врати Цркви, односно, Епархији Рашко-призренској и косовско-метохијској, која већ дуже време покушава да изнађе средства за његов откуп.

У приземљу конака неколико послератних година радио је ресторан „Феникс“, који је отворио УНМИК ангажујући неколико српских жена да припремају традиционалну српску храну. У међувремену су, након рата, неке околне српске породице продале своје куће Албанцима, па се конак нашао у албанском окружењу и у ситуацији да му прети даље угрожавање.