Ношња

Српкиње су у Метохији, претежно Призрен, Ђаковица, Ораховац и околина, носиле димије да би спасиле себе турског зулума. Наиме, отимање лепих девојака и младих жена од стране арнаута је била честа, да би се заштитиле, преко српске ношње, кошуље, сукње, јелека, појаса, бошче, копорана, носиле су и димије које се у потпуности разликују од турске ношње, али те детаље нису могли други да уоче. Кошуља је била од српског платна, призренског, са манистрама које су украшавале руб широких рукава и око врата, јаке или крагне су такође уметнички, ручни рад српкиња, бошча и појас су ткани по узору на старо српско ткање, сукња се носила унутар димија, а на димијама су руком рађене ногавице, које су носиле само Српкиње.

Свадба из Метохије

Није било више уговорених бракова али се и даље водило рачуна из чијих су породица млади који се узимају. Могли су да бирају али су и даље водили старији, а свадбени обичаји су морали да се испоштују. Посебно су се спремали у младожењиној кући, где је свадба почињала са припремама у четвртак, кићењем здравице, испраћање здравице, а после давања упустава измећарима-младићима који ће се бринути о сваком госту да буде угошћен на најбољи начин. Девојачка свадба је почињала са припремала у суботу. У четвртак се китила здравица.
Девојке и младе жене уз подршку старијих, певали су песме, из бакрене тепсије узимали су разнобојно цвеће, китили здравицу, напуњену слатким вином, испраћали младиће који су носили здравицу песмом. Они су позивали госте на свадбу. А позивани су испијали мало вина, даривали, пре испраћања здравице, досипали вина, да би имало за све госте. Петак и субота су били радни дани за домаћине и најближу родбину која је помагала у огромном послу око припремама за свадбу. Сватови су полазили из младожењине куће, ишли по кума са песмом, а онда да се узме млада.
Девер одлази по младу, али мора да савлада препреке, јер младу бране снажна браћа. Зато девер мора да покаже поклоне и новац да би имолостивио младину родбину да позове да поведе младу за брата. Девер доноси ципеле за младу пуно бомбона и слаткиша, да јој сваки корак буде сладак. Из куће младе предали деверу и куму.
Сватови одлазе у цркву на венчање, после се млада одводи кући, али пре тога мора да баци сито на кров, изнад њене главе се ломи пита, улазећи у кућу прстима умоченим у мед дотиче три пута врата, па она узима у наручје мушку, поткоњче, подиже је три пута. Седа свекрви у крило, а том приликом је она дарује златома. Све време млада стоји, гови, а она све старије љуби руку.

Гурабије - честитање младенцима после свадбе

Недељу дана после свадбе младина породица иде у обилазак своје тек удате ћерке.У обилазак иду само жене које предводи младина мајка. Тиме се две породице зближавају и боље упознају. Свака жена носи поклон-дар као и слаткише, а главне су гурабије, слаткиш направљен од свињске масти, брашна и шећера. Округлог су облика и трајне, а помало подсећају на труднички стомак, што представља благодет у деци.
Жене остају по неколико сати код младожењених где се наставља весеље. Певају се песме и игра се коло, прича се како су се људи провели на свадби.

Проћка - Недеља праштања

Последњи дан беле недеље су тзв. беле покладе у народу овога краја познатије под називом проћка. То је дан када завршавамо са мрсном храном, па су трпезе богате, а по обичају на трпези је обавезна пита са сиром. Цео дан је празник јер се обилази родбина и тражи се опроштај. Прво се иде куму јер увредити кума и нехотимично је велики грех, а после у тазбину, па код старијих пријатеља и рођака.. Поседи се, поприча и обавезно тражи опроштај речима:
,, Опрости!,, а одговара се: ,,Нека ти је просто!,, Овај обичај праштања и мирења се завршава крај ватре која се пали на платоу испред цркве у Ораховцу и на неколико места у Великој Хочи. Ватри се највише радују деца која читаве претходне недеље сакупљају суво грање из оближњих шумарака, а буде ту и понека гранчица смреке да запуцкета. Око ватре се пева, игра, пије и мези, они храбрији је и прескачу за срећу, а домаћице оклагијом којом су тог јутра умесиле питу, крадом ударају девојке и момке стасале за женидбу или удадбу. Верује се да ће се исте године удати или оженити. Има и оних, старијих, који само стоје, загледани у велику ватру, и нешто у себи мисле. ,,Е, све нас је мање око ове ватре, а требало је да нас буде више. Деца отишла, пријатељи расути од немила до недрага, а ми ту... докле... Бог једини зна.

За трпезом се обавља посебан обичај нека врста такмичења ,, амкање,, У такмичењу учествују деца, а понекад, ради шале, и старији укућани. Кувано јаје се привезано концем окачи за плафон и заљуља у круг. Вичући ,,ам, ам, ам,, такмичари покушавају да јаје ухвате устима, док су руке на леђима. Ко јаје ухвати тај је победник и имаће највише среће у наредној години. Тако се симболично овај мрс завршава куваним јајетом, да би се на Васкрс опет прво омрсили куваним јајетом, али тада офарбаним у освећеној води. Сви обреди се завршавају пре поноћи, а нада и молитва за боље сутра се настављају у сновима.

Лазарице - обичај везан за Лазаревдан

,, Ој Лазаре, Лазаре, овде кућа богата, са хиљаду дуката, овде браћа живују, овде нама казују...!” После уласка у двориште у ноћи од петка на Лазареву суботу, група девојчица или девојака познатије као Лазарице, овим стиховима започињу благосиљање свих људи који у тој кући живе. Лазаричке песме које се у ораховачком крају вековима певају, и даље трају. Смењују се генерације, а ретко има жене, која у Великој Хочи или Ораховцу живи, а да у свом детињству или девојаштву бар једне године није “играла” Лазарице. Песме се раније увежбавају, а у облачењу доминира бела боја, која је симбол васкрсења, као што је васкрсли Лазар, умотан у бело платно, приказан у црквеном сликарству. Велики је благослов ,, играти“ Лазарице, а највећи је кад нека девојка има улогу Лазара. На глави шешир окићен јоргованом и другим рано - пролећним цвећем и зеленилом, бела дугачка кошуља, јелек преко ње, чакшире, па око струка појас... У руци окићен штап са задебљањем на врху којим се ударајући у капију најављује улазак Лазарица у дом. А Лазарица је обично сироче, покривена белим чаршавом, и осим њених другарица нико не сме знати ко је, све док се обичај не заврши. Поред Лазара и Лазарице, у групи је још најмање једна или више девојчица, и то по обичају у непару.

У Ораховцу је ове године све српске православне домове обишла само једна група Лазарица, док их је у Великој Хочи било неколико, те су се такмичиле која ће група највише домова обићи, и највише дарова добити. А ако би се среле две групе на улици, чуло се довикивање: “Чух те, пребих те!”.
После испеваних лазаричких песама које се певају сваком члану породице по старешинству од бабе (О Јелено госпођо), деде (Кмет ми седи у столу), преко брачних парова (Два се драга гледаше), момака (Има мајка синове; Јунак шета улицом), девојака (Ори Вуко девојко; Има мајка три кћери), дечака (Има мајка јуначе) и беба (Има мајка Јоргован/Ружицу), свештеника (У попове дворове), Лазарице отпевају песму: “Обрни се Лазаре, па се лепо поклони, да нас лепо дарују, Лазарице обоце, а Лазару чизмице! Ај, сад с Богом из куће!”. Сви чланови породице се тако благосиљају, а где има новорођенчади, изнесе га мајка и спусти Лазару у крило, док му испевају песму. Домаћице дарују Лазарице шареним јајима, слаткишима, новцем, чарапама, марамама и другим даровима.
Не ретко, Лазарице обилазе домове до јутра када се огласи звоно у цркви за литургију, па заједно оду у цркву, помоле се Светоме Лазару Четвородневном, па тек се онда разиђу кућама. Верује се да ће дом, у који Лазарице уђу и благосиљају својим песмама, заиста бити благословен у наредној години, а укућани здрави и весели.

Лазарички обичај у Ораховцу и Великој Хочи траје вековима. Још је руски конзул И.С. Јастребов, боравећи на Косову у 19. веку забележио да у околини Призрена, постоји леп обичај везан за Лазаровдан, и записао неколико песама које су Лазарице певале. Професор српске књижевности на Филозофском факултету у Приштини, Владимир Бован је средином прошлога века, боравио у Великој Хочи и писао о овом обичају.

Шарање Васкршњих јаја

Шарање Васкрших јаја је традиција која се негује и поштује вековима код нас у Ораховцу и околини. Девојке и жене том приликом користе шараљајку-справу за шарање ускршњих јаја. Послушајте видео.