СТАНОВНИШТВО И НАСЕЉА У СРЕЗУ ПОДРИМСКОМ У ОПШТИНИ ОРАХОВАЦ (ОД 1912. – 1996. ГОДИНЕ)

Након одређивања ратних прилика нова административна и управна власт Краљевине Србије је у ослобођеним областима, посебно Уредбом од 27. Децембра 1912. Године формирала 11 округа и 46 срезова. У Призренском округу формирано је 7 срезова и то:

Након ревизије са Албанијом, Љумски срез је припао Албанији.

Границе и величина Подримског среза и ораховачке општине

Административне границе среза Подримског и општине Ораховац су неколико пута мењане. Подримски срез је постојао од 1912. до 1955. године, када је његова територија подељена на три дела и припала пећком, призренском и ситничком срезу.
Граница среза подримског водила је овим правцем: од ушћа Топлухе у Бели Дрим, узводно од села Самодража, Пагаруше, и Гунцата на теменима планине Црнољева, Дреничком и Девичком планином, реком Клином до западно од села Дрсника, потом левом обалом Белог Дрима до поменутог ушћа Топлухе. Територија среза обухватала више од 550〖km〗^2 и 68 села. Том првом поделом Ораховац је постао општинско и среско место, тј. Седиште подримског среза.

Нешто касније, другом поделом, срез Подримски је територијално увећан, а самим тим и бројем насеља и становника. На територији среза је било 88 села и 19 заселака у којима је живело 34 551 становник. У исто време подримском срезу било је 12, а касније 17 општина.

Ораховачку општину чинила су ова насеља: Ораховац са 4529 становника и Брњача, Горње и Доње Поточане заједно са 384 становника. Указом од 23.01.1914. године Ораховац је проглашен варошицом.

Процена становништва у Аутономној Косовској и Метохијској области од 1912. до 1941. године

Према подацима Краљевине Србије, крајем 1913. године на косову и Метохији живело је 497 455 становника, а 1921. године 439 010 становника, односно 58 455 становника мање, као последица страдања у првом светском рату.
Пописом из 1931. године на Космету је забележено 522 064 становника од којих су 60.1% чинили Албанци и Турци, 32.7% Срби и Црногорци и 7.3% остале народности.
По процени, непосредно пре Другог светског рата на Космету је живело 666 600 становника, што у дносу на попис из 1921. године представља повећање од 297 590 становника за око 45%.

Аграрна реформа у Краљевини Југославији и покушаји насељавања потомака пребеглих Срба из Старе Србије и Македоније

Турци су после освајања наших крајева довели најпре спахијски, а од прве половине XIX века и чифчијски привредни систем. Тим системима и другим административним мерама (кулучење, десетак, данак у крви, спровођење исламизације и сл.) они су незаконито одузимали српска имања па је и српски народ био принуђен да прихвати ислам или да се исељава.

Процес исељавања био је дуг, континуиран и обухватао је све слојеве српског друштва. Црквена и феудална имања одбеглог српског свештенства и феудалаца присвојили су турски ратници и исламизирани Срби (аге, бегови, итд.).
Срби који су остали у православној вери, а изгубили су имовину морали су да дуго раде као чифчије, беземљаши на беговским имањима под одређеним условима и обавезама према читлук – сахибији (за трећину, половину, петину или десетину од добијеног прихода са имања).

Да би се донекле надокнадило изгубљено православно становништво на овим нашим просторима власти нове државе су у неколико периода спроводили насељавање становништва и то: 1912. - 1914., 1920. – 1925., 1931. – 1932., 1934., 1937. и 1939. године.

У нашој општини у 26 насеља било је насељено 371 домаћинство у којима је живело око 2000 становника, а у исто време на територији бившег среза подримског насељено је 774 домаћинства и више од 3870 становника српске и црногорске националности. Међутим постоје подаци да је на територији општине Ораховац до 1941. године постојало више од 550 насељеничких домаћинства. Они су сви 1941. године насилно прогнани из својих домова од стране окупаторске војске и домаћих албанских сепаратиста.

Покушај повратка једног броја избеглих насељеника 1948. – 1950. године био је кратког века. Они су поново под тајним притисцима, појединачно и за краће време сви отишли по градовима Космета и Централне Србије.

Писменост и школска спрема становништва у срезу подримском 1953. године

Колико је школство напредовао у 1953. години у односу на 1948. годину може се константовати упоредним прегледом статистичких података из тих година.

Услед општих економских, политичких, друштвених и других прилика у 1953. години, у односу на 1948. годину, настале су знатне осцилације у укупном броју становника, школству, писмености, писмености и неким другим категоријама живота људи на тлу ораховачке општине. Тако је, по статистичким подацима из 1948. године забележено 38288 лица, а 1953. године 22849 лица без школске спреме, затим 1948. је било 4305 лица, а 1953. године 33 948 лица са основном школом. Ниже и више средње школе бројале су 1948. године 304 ученика, а 1953. године 8853 ученика.

Динамика броја кретања становништва у општини Ораховац од 1961. до 1971. године

На територији општине ораховачке општине је 161. године живело 35461 становник, а 1971. године 46 772 становник. У 1971. години већи број становника од ораховачке општине у Метохији имале су општина Пећ (90 386), Призрен (97 776) и општина Ђаковица (71 367), а мање општине Исток, Дечане, Сува Река, Драгаш, и Клина.

Природни прираштај становништва на територији ораховачке општине праћен је од 1957. до 1971. године. Просечан наталитет за тај период од 14 година за становништво општине Ораховац износио је 48 промила, морталитет 16 промила и природни прираштај 32 промила. Највећи наталитет био је 1960. године (54%), а најмањи 1957. и 1970.године (по 42%). Највећи морталитет био је 1957. године (25%), а најмањи 1971. године (10%). Најмањи природни прираштај забележен је 1957. године (16%), а највећи 1971. године (38%). За 9 општина метохијске регије просечне вредности биле су: наталитет 43%, морталитет 13% и природни прираштај 30%. Метохијска регија са 30% природног прираштаја, у посматраном периоду имала је 2.5 пута већи просечан природни прираштај од просечног у Југославији или за 3.8% пута од тзв. Уђег подручја Србије и 5.3 пута већи од Војводине.

У приказаној години , најбројнија су била деца од рођења до 4 године старости, потом деца од 5 до 9 година старости, а затим се укупан број по петогодиштима знатно смањивао. Најмање становника било је од 70 – 74 године старости. У 9 општина Метохијске регије број деце од 0 -4 године старости износио је 85 455 деце, а од 70 -74 година старости 7000 лица. У односу на друге регије у Југославији, Метохијска регија је имала највише деце и омладине, око 2.4 пута више у односу на Југославију.

Активност становника по економским гранам на подручју ораховачке општине 1971. године

I Град Ораховац

У примарним делатностима (пољопривреди, сточарству, рибарству, шумарству и др.) у граду Ораховцу радило је 1971. године 1 292 становника или 53.9% грађана. У секундарним (рударству, индустрији, занатству и грађевинарству) 481 становник или 20.0%, у терцијалним 444 становника или 18.5%. Ван делатности забележено је 41 лице или 1.7% на привременом раду у иностранству било је 139 лица или 5.8%, док је укупно активно становништво бројало 2 397 лица.

II насеља општине Ораховац

У насељима ораховачке општине у примарним делатностима радило је 8 111 лица или 93.6% од укупног броја лица у тим насељима, у секундарним 400 лица или 4.1% и терцијалним делатностима 410 лица или 4.2%. Ван делатности било је 44 лица или 6.5%, на привременом раду у иностранству радило је 742 лица или 7.6% и укупно активних лица у тим насељима било је 707.