Црва Успења Пресвете Богородице

Црква Успења Пресвете Богородице Налази се у центру српског дела Ораховца, обновљена је 1859. године на темељима старије цркве. Изграђена је од тесаног камена са наглашеним западним порталом и звоником, који је касније дозидан. На фасадама је узидано и неколико рељефа у камену, који потичу из старије цркве. Стара црква је имала скромну збирку рукописаних књига, икона и црквених сасуда. У немачком бомбардовању Народне библиотеке у Београду 6. априла 1941. године, изгорели су једно Ораховачко четворојеванђеље и Октоих осмогласник из XVI века. У цркви се чува део старих и новијих црквених предмета и икона. У једном старом запису стоји „8. априла 1897. године Арнаути опљачкаше (о)раовачку цркву“.

На њеном иконостасу је икона Мајке Божије са Богомладенцем Христом, за коју народ верује да има чудотворну и исцељитељску моћ. У цркви је, приликом једног уређивања, пронађен мали гвоздени топ, који је сада изложен у сеоском Завичајном музеју у Великој Хочи. Храмовна слава цркве се обележава на дан Успења Пресвете Богородице, празник у народу познат као Велика Госпојина, који се празнује 28. августа по новом, односно, 15. августа по старом јулијанском календару. Старији мештани Ораховца се сећају да су на други дан Васкрса, из цркве полазиле литије, које су ишле до Фиљиног моста (камени једнолуки мост над сувом јаругом између Ораховца и Велике Хоче, преко кога је некада водио стари пут, који је повезивао ова два места), где се народ на ливади веселио поред старог ораха, на ком су урезивали крст.

Црква је, гледано споља, изграђена као једнобродна, са једноставним двосливним кровом, како би својим изгледом подсећала на кућу и „преварила“ турске власти у погледу своје праве намене, док је унутрашност њене таванице изграђена у облику купола и сводова, чије лукове држе монолитни стубови од тесаног камена. У порти цркве је из нужде, за време и по завршетку рата 1999. године, након етничке поделе града и недоступности градском православном гробљу, настало привремено српско гробље.

Војници немачког и холандског КФОР-а су је 20. августа 1999. године детаљно претресли, чак и њен олтарски део, у потрази за оружјем, за које су веровали да су га локални Срби у њој сакрили. У сали парохијског дома су након рата 1999. године, одржани бројни важни састанци између тадашњих српских представника и представника међународних организација, у циљу нормализације и стабилизације послератне ситуације у Ораховцу. На крову цркве су постављена два нова крста са позлатом, које је власник ливнице „Љубичановић“ Станоје Љубичановић из Београда, заједно са удружењем Пријатеља манастира Ђурђеви ступови, даривао цркви 2008. године. Током 2015. / 2016. године у цркви су постављени нови полијелеји, који су допремљени из Грчке, средствима прикупљеним од добровољних прилога мештана и поклоника, који су, у овом послератном периоду, посећивали Ораховац. Прошле године је црквено двориште уређено а црква осветљена у оквиру пројекта „Изградња поверења кроз културну заштиту на Косову“, који је финансирала ЕУ а реализовала УНДП-а и од тада ноћу улепшава црквени трг, око којег су сконцентрисани преостали малобројни ораховачки Срби, чије се улице на њему укрштају и који представља центар српског дела града.