Почеци фудбала – предратни фудбал

На основу прикупљених података а по казивању преживелих оснивача и играча, фудбал је у Ораховац почео да се игра у септембру месецу 1931. године. Сигурно је да је највећи утицај на организовање ове игре имао Призрен где је ова игра почела да се игра десетак година раније, тачније 1920. године, када се при Богословији формира прво спортско друштво „ Душан Силни“. Годину дана касније у истом граду формирано је музичко-фискултурно друштво са турским називом „Тербијели беденије ребар кулуби“.
У Призрену се 1926. године формира и спортско друштво „Грађански“ а 1930. године и спортски клуб „Балкан“. Исте године се фузијом „Грађанског“ и „Обилића“ оснива спортски клуб „Одбрана“ која је под тим именом наставила да постоји до 1975. год. Нешто мањи утицај на развој фудбала у Ораховцу има и Ђаковица, где су први клубови формирани: „Грађански - 1926. год“, „Паштрик – 1927. год“ године и др.
По казивању Ђорђа Кујунџића тадашњег голмана и секретара клуба а такође и живих играча тадашњег клуба Боре Грковића и Матеје Симића, иницијативу о формирању клуба у Ораховцу дао је Сава Шутаковић, касније и први капитен тима и један од најбиљих играча клуба, који се са породицом из Призрена доселио у Ораховац.
Септембра месеца на једном излету са друговима повео се разговор о фудбалу и Сава је својим најбољим друговима Живку Трбусићу и Ђорђу Кујунџићу предложио да оснују фудбалски клуб по узору на већ формиране клубове у Призрену, што су они са одушевљењем прихватили и одмах се дали на посао.
Тако су истог месеца те 1931. године основали спортски клуб коме су дали име „Југославија“. За првог преседника клуба изабрали су Божу Баљошевића, за секретара Ђорђа Кујунџића а за благајника Живка Трбусића. Саву Шутаковића бирају за капитена тима чији је превасходни задатак био да састави тим и води бригу о тактици и самој игри. Оснивање клуба било је подржано и од других младих људи из Ораховца мада је било и отпора од стране старијих мештана, манифестованог кроз подсмех и скептицизам. Упорност се ипак исплатила.
За набавку опреме увели су чланарину која је иѕносила два динара за све играче и навијаче што у то време и није била занемарљива сума. Копачке је сваки играч правио за себе а за дресове су купили материјал па их је сам капитен тима Сава, иначе шнајдер по професији, сашио у боје Србије – црвено, плаво, бело. По лопту су, председник и секретар клуба Божа и Ђорђе, пешице ишли до Призрена и купили је код познатог призренског обућара Јусуфа Екрема, који је једини правио лопте од коже.
Како је сам Ђорђе говорио повратак из Призрена и 30 км пута им је брзо прошао јер су целим путем “пикали“ купљену лопту. Сама лопта је у односу на данашњу била много мања, споља је била од коже а унутрашњи део је био животинског порекла - мехура неке животиње (пувала). Само игралиште је било мањих димензија него данашња а граничне линије терена обележаване су ситном сламом и пиљевином. О некој тактици у самој игри се и не може говорити. Распоред играча се може упоредити са системом дабл W, а играчи су стриктно играли на својим позицијама. Тако су одбрамбени играчи играли искључиво на својој половини без преласка у противничко поље, јер је то било задужење навалних играча. Најистуренији је био центарфор који је био задужен за давање голова.
Ђорђе Кујунџић, голман и клупски песник кроз стихове је опевао формирање клуба:

Да вам кажем о спорту све што значи
У Ораховцу нисмо били најбољи играчи
А за лопту имали смо жељу
Играли смо ми сваку недељу
Основасмо спортски клуб ЈУГОСЛАВИЈЕ
Што у Ораховцу било никад није
У овом саставу изабрасмо управу:
Председника Баљошевић Божу
Али неки неће да се сложу
Изабрасмо хитрог капитена
Шутаковић Саву мога мишљења
Кујунџић Ђорђа секретара
О вођењу књига да се стара
Благајника Живка Трбусића
Економа Кузмана Ђокића
Све ово што рекох је истина
Два динара је месечна чланаринa

Чланска карта из 1932. год. на име „ПОДРИМА“ - покушај промене имена клуба

Након формирања и набавке потребних реквизита и опреме, прву званичну утакмицу одиграли су крајем априла 1932. год. са СК “Балкан“ из Призрена. Утакмица је одиграна на новосаграђеном игралишту које су добили од тадашњег преседника општине Луке Грковића, који је имао великог разумевања за потребе Ораховачке омладине. Тог дана на игралишту окупило се више стотина гледалаца жељних да на делу виде „ОВО ЧУДО“ о коме се стално причало. Међу публиком било је и оних скептика који нису могли да сакрију своју радозналост.
Мада су искуснији играчи из Призрена на крају првог полувремена водили са 2 : 0, крајњи резултај је ипак завршен победом ЈУГОСЛАВИЈЕ резултатом 3 : 2. Прва победа је прослављана до касно у ноћ и она је умногоме допринела даљем раду и омасовљавању овог спорта. Прву званичну утакмицу са СК “БАЛКАН“ екипа СК “ЈУГОСЛАВИЈА“ одиграла је у следећем саставу:
1. Ђорђе Кујунџић,
2. Божа Баљошевић,
3. Јанко Ђурашковић,
4. Бора Грковић,
5. Славко Грковић,
6. Матеја Симић,
7. Сава Шутаковић,
8. Кузман Ђокић,
9. Ђока Симић,
10. Никола Матић, кога је у другом полувремену заменио Глигорије Илић и
11. Живко Трбусић.

Утакмицу је судио Адам Михајловић. Касније су за ЈУГОСЛАВИЈУ играли још: Сава Столић, Урош Баљошевић, Миле Кујунџић, Мира Мојсић, Стеван Радић, Стеван Грковић, Живко Стојановић из Рогова и др. Пошто у то време није било организоване такмичарке лиге клуб је повремено одигравао утакмице са клубовима из суседних градова. Наводим само неколико сусрета и њихове резултате по сећању актера тих сусрета.
ЈУГОСЛАВИЈА - ДЕЧАНСКИ (Ђаковица).........1 : 3
ЈУГОСЛАВИЈА – РАДНИЧКИ (Велика Хоча).....1 : 1
ЈУГОСЛАВИЈА – ПАШТРИК (Ђаковица)............3 : 2
Те 1932. године било је покушаја да се име клуба промени у ПОДРИМА па су у ту сврху штампане и чланске карте на име СК “ПОДРИМА“ али је тај покушај пропао. Спортски клуб „ЈУГОСЛАВИЈА“ задржао је своје име и са успехом је постојао све до 1937. год. када је због одузимања игралишта престао са радом. Клупски песник Ђорђе, ту прву историјску утакмицу са СК “Балкан“ кроз стихове је овако описао:

Стативе и игралиште се среди
Дан утакмице са БАЛКАНОМ се одреди
По ускрсу трећег дана
Између ЈУГОСЛАВИЈЕ и БАЛКАНА
Нацртана лопта и два играча на плакати
Утакмица почиње у петнаест сати
Плаката на улици лепо и читко писује
Да свако види, разуме и чује
Већ су стигли из Призрена играчи
Стигли су и њихови верни навијачи
И једна и друга страна помало тренира
Приближило време да судија Адам почетак утакмице одсфира
Шутаковић Сава стао по среди
Играче на своја места распореди
Како све по реду дође
За голмана Кујунџић Ђорђе
Бекови: Божа и Ђурашковић Јанко
Центарфор Ђока а центархалф Славко
Халфови Симић Матеја и Грковић Бора
Полутке Кузман Ђокић и Матић Никола
Живко лево Сава десно крило
И тако све сређено било
Свако своје место зна поздрављају се играчи
Судија Адам почетак утакмице означи

Клуб је пословао потпуно самостално без икакве помоћи општине и других субјеката. Основни извор прихода била је чланарина самих играча и својих ватрених навијача. Када су утакмице одиграване ван Ораховца, играчи су храну носили од куће а путовали су најчешће пешице или својом запрегом.

Преглед послератног фудбала од 1946. до 1981. год.

Одмах након ослобођења земље, као у другим местима широм наше земље, тако и у Ораховцу омладинци инсистирају на оживљавању фудбала у месту, односно на поновно формирање фудбалског клуба. Подржани од стране преживелих играча ПРЕДРАТНЕ „Југославије“ и напредних снага у тадашњем подримском срезу, оснивају 1946. године спортско друшво „Подрима“. Када се говори о послератном фудбалу у Ораховцу можемо рећи да је он везан за рад спортског друштва, касније фудбалског клуба „Подримље“ и фудбалског клуба „Виноградар“ који је постојао од 1959. до 1970. године. Разлог за промену имена „Подрима“ овом Спортском друштву, су следећи:
„Подримље“ је географско подручје око реке Белог дрима, Подримски Срез је назив тадашњег Средског народног одбора а Подрима је назив Трговинске - Радне Организације, иначе прва Радна организација формирана у Ораховцу након ослобођења. Ова Радна организација је и прва спонзорисала клуб набавком опреме. Добијањем имена „Подрима“ остварена је давнашња жеља из 1932. године када после више неуспешних покушаја да клуб „Југославија“ промени име у Спортски клуб „Подрима“.

Новоформирани клуб се од 1946. године организује при Фискултурном Одбору, који је формиран нешто раније у његовом саставу. Као посебна секција за фудбал ради све до 1949. године, када се осамостаљује и конституише у Спортско Друштво „Подрима“. У овом периоду од 1946. до 1949. године, клуб повремено одиграва утакмице са клубовима из суседних места: Призрена, Ђаковице и др. места као са „Слогом“ из Скопља. Клуб се званично не такмичи у лиги из ових разлога: по казивању Станислава Мојсића, Петра Баљошевића и других тадашњих играча, већина играча омладинаца који су се вратили из НОБ-а били су ангажовани на изградњи и обнови порушене земље. Од првог јуна па до тридесетпрвог децембра 1947. године, скоро је цео први тим „Подриме“ учествовао на радној акцији Брчко - Бановићи и Шамац -Сарајево, а касније и на другим радним акцијама широм порушене земље.

То је један од главних разлога што се нису такмичили у тадашњој Косовско - Македонској лиги, јер нису могли да имају један стални тим за такмичење. Од априла месеца 1949. године, клуб односно Спорско Друштво „Подрилма“ се осамостаљује и ново изабрана управа клуба преузима бригу око вођења друштва и сређивања - уређења игралишта, које добија и своје трајно власништво. Две године касније управа преузима мере и ограђује игралиште даскама, што је за те послератне године био прави подвиг. Спортско Друштво „Подрима“ се у периоду од 1949. па до 1953. године такмичи у Косовско - Метохијској лиги и то са доста успеха. У овом периоду постојале су две лиге, квалитетнија Косовско - Македонска лига која је била састављена од по шест клубова из Косова и Метохије и шест клубова из Македоније, и Косовско - Метохијска лига, где се и „Подрима“ такмичла.
И поред мојег ангажовања, до сада нисам наишао на никакав писани документ или фотографију играча који су бранили боје овог клуба у периоду од 1946. до 1949 године. Једино сам у могућности да наведем имена играча који су у том периоду играли, а у знак сећања на њихов допринос унапређењу овог спорта, а то су:
Јефтић Миша, Витошевић Чедомир, Грковић Стеван (који је био и председник фискултурног друштва), Спахија Хисен, Грковић Боривоје, Матић Никола, Душ Дургути, Грковић Обрад, Симић Живко, Ђемаиљи Кадрију, Симић Боривоје, Дедић Димитрије, Миленковић Владимир и др.

Од 1953. године када се формирају регионални подсавези, клуб се такмичи у лиги Призренског подсавеза све до 1961. год када је јуна месеца екипа изборила улазак у елитну Косовску лигу. Иако је пар година пре тога учествовала у квалификацијама за улазак у виши ранг, те 1961. год. је остварен историјски успех.

Као што је напред истакнуто СК „Подрима“ се од 1961. године па до 1974. године такмичио у најквалитетнијој лиги Косова и Метохије.
Те 1974. године заузео је предпоследње место на табели са четрнаест бодова и заједно са екипом „Радничког“ из Вучитрна испао из Косовске лиге. У другој лиги Косова се такмичио две наредне сезоне и 1975. године се поново враћа у прву Косовску лигу пошто је заузео прво место са укупно тридесетри бода и заједно са „Балканом“ ушао у виши ранг. Повратак у друштво најбољих кратко је трајао јер следеће 1976.
године заузима четрнаесто место од укупно шеснаест клубова али пошто су из друге Савезне лиге испала два клуба са Косова и Метохије, Косовску лигу је морало да напусти четири клуба где је „Подримље“ имало „част“ да се пресели у нижи ранг. После само једне сезоне такмичења у другој Косовској лиги освежена екипа се поново враћа у друштво најбољих али опет само на једну сезону јер те 1978. године у веома јакој конкуренцији на крају заузима последње место са укупно двадесетдва бода.

На уређењу стадиона и пратеће инфраструктуре у задње време учињено је јако пуно. Стадион је уредно ограђен, направљене су модерне бетонске трибине и урађена је нова зграда економата са клубским просторијама и рестораном. Међутим сам квалитет фудбала је опао па су већина навијача у шали говорила „некада нисмо имали добар стадион али смо имали добар тим, сада имамо добар стадион ал немамо тим“. У самој овој реченици има доста истине. Највећа грешка је у Управи клуба и људима који раде у клубу и око њега, не водећи бригу о организованом раду са младима, што превасходно утиче на пласман екипе у лиги у задњих неколико година.

Пласман ФК „ПОДРИМЉЕ“ у првој Косовкој лиги 1961. ДО 1978. године

Највећи успеси ФК „Подримље“ у такмичарском надметању су: Од 1949 - 1953 године, само такмичење у тадашњој „Косовско-метохијској лиги. 1961. године улазак у елитну лигу – Прву лигу Косова као и успеси везани за такмичење у овој лиги: друго место 1964. године, треће место 1968. године и врло високе победе у такмичарској сезони над реномираним противницима и то: „Подримље - Железничар“ из Пећи 10:0, „Подримље - Борац“ из Урошевца 9:0, „Подримље - Ђакова“ из Ђаковице 8:1, „Подримље - Раднички“ из Вучитрна 8:2, „Подримље - Црвена Звезда“ из Гњилана 4:1 и друге победе. Поновни повратак у друшву најбољих клубова Косова и Метохије 1976. и 1978. године.
Победе у купу Маршала Тита освајањем шест узастопних купова на нивоу призренског подсавеза, четири пута полуфиналисти купа Косова, победа у купу над Трепчом исте године када је испала из Прве Савезне лиге 1979. године и још пуно победа.

Промена имена ФК „ПОДРИМЉЕ“

Од почетка фудбалске игре у Ораховцу, први клуб који је основан 1931. године је СК „Југославија“ који је постојао до почетка 1937. године. 1932. године било је покушаја да се формира нови клуб или да се постојећем промени назив „Подрима“ што показује и чланска карта на име Мојсић Драгомира из 1932. године. Овај покушај је безуспешно пропао. После ослобођења 1946. – 1949. године клуб је постојао у саставу фискултурног друштва са новим именом „Подрима“ а који није био званично регистрован из напред поменутих разлога.

Године 1954. извршена је пререгистрација СД „Подримље“ у ФК „Подримље“, захтевом број: 52/54 од 29. 06. 1954. године и потврдом Секретаријата за Унутрашње Послове бр. 769. Са овим називом „Подримље“ истоимен клуб се такмичи све до 1969. године када добија ново име ФК „Пластика“ по главном спонзору фабрици пластичнилх маса „18 Новембар“ из Ораховца. Под овим именом се такмичи само једну сезону јер како је напред наведено 1970. године спајањем - фузијом ФК “Пластике“ и ФК „Виноградара“ овај клуб добија нови назив ФК „Интерпласт“, који се под тим именом такмичи све до 1978. године. Међутим те године поново мења назив у ФК“Партизан“ али под притиском фудбалске јавности у Ораховцу убрзо враћа стари назив у ФК „Подримље“.

Поред такмичарског дела ФК „Подримље“ организује и разне друге утакмице, искључиво забавног карактера, пријатељске утакмице са екипама из градова са Косова и Метохије и ван њега, првенствено у циљу упознавања и ширења пријатељства и другарства међу младом популацијом. Овакви сусрети су у првом реду одржавани за време државних празника, јубилеја и дана ословођења Ораховца - 18 Новембра. Поред утакмица на којима играју првотимци организују се и утакмице младих и ветерана овог клуба тј. бивших играча који су бранили боје ФК „Подримље“.

Поред наведених утакмица која је ФК „Подримље“ организовао највеће интересовање побуђују утакмице смеха - тј. утакмице између дебелих и мршавих. Циљ оваквих утакмица није резултат већ прилика да играчи што више насмеју публику својим изгледом и понашањем на терену а које је многобројна публика умела да награди бурним аплаузом. Тежина мршавих није смела бити већа од 60 кг. Док је тежина дебелих била већа од 90 кг. Сви учесници су добровољно уплаћивали одређени износ у новцу како би после утакмице приредили заједничку закуску која је по навици била до касно у ноћ, а није било битно ко је победник а ко поражени.

Оснивање и рад фудбалског клуба ''Виноградар''

Када се говори о фудбалу у Ораховцу, о успесима и неуспесима ораховачког фудбала не смемо говорити само о ФК “Подримље“. Ту треба споменути и други клуб који је постојао у Ораховцу десетак година, а који је умногоме допринео како развоју овог спорта у Ораховцу, тако и самом успеху „Подримља“. Фудбалски Клуб „ Виноградар „ основан је јула 1959. годиине. Главни „кривац“ и иницијатор за формирање овог клуба је дугогодишни секретар ФК “Подримље“ и један од његових најзаслужнијих чланова у периоду од 1946. до 1959. године, Станислав Мојсић, човек који је сваки минут свог слободног времена проводио на игралишту или свлачионици клуба. Када су га 1959. године на изборној скупштини изоставили из списка новоизабране управе клуба, напушта ФК “Подримље“ револтиран потезом неких људи из нове управе, и са неколицином загрижених навијача оснива ФК “Виноградар“.
Прва Управа изабрана је у саставу: Станислав Мојсић /Председник/, Станоје Филијовић /Секретар / и чланови: Алија Јупа, Трбуслика Бранко, Мухарем Асани, Чемајљ Штавица и Исен Ческа. У свом једанаестогодишњем раду и постојању, клуб су још водили у својству председника: Мурат Хундози, Хасан Шарки, Мирослав Илић и Вели Попај.
И кроз овај клуб прошле су многе генерације младића, који су допринели успесима у такмичењу овог клуба у регионалним и призренском Подсавезу. Што овај клуб није имао више успеха у своме постојању, постоји више разлога, наводим само два а то су: ФК „Подримље“ се стално допуњавао квалитетнијим играчима из овог клуба и слабо финансијско стање клуба, који је функционисао са најминималнијим средствима.

По мом мишљењу успесима ФК “Подримље“ умногоме је допринело и постојање овог клуба, да је тако показује и чињеница да је „Подримље“ имало највише успеха баш у периоду постојања овог клуба, од 1960. до 1970. године, што се види из претходног материјала и да је квалитет а самим тим и успех опао са гашењем овог клуба. Клуб престаје са радом 1970. године фузијом са тадашњим ФК “Пластика“ .