Ораховац, некада давно

  • РЕЗИМЕ
    • Кроз историју
    • Особине у подручју
    • Говор
    • Родови
    • Битка за Ораховац
    • Наше страдање
    • Виноградарство
    • Удружење
  • ЗНАМЕНИТОСТИ
    • Наша црква
    • Сахат Кула
    • Попова кућа
    • Конак манастира
    • Пећина Дуло
    • Ораховачка кућа
  • КУЛТУРА
    • Обичаји & Ношња
    • Развој школства
    • Текстови & песме
      • Текстови
      • Песме
    • Развој спорта
      • ФК Подримље
      • РК Партизан
    • Развој музике
      • КУД ''Абрашевић''
      • Тамбурашки оркестар
  • ЛИЧНОСТИ
    • Лазар Кујунџић
    • Јован Грковић Гапон
    • Бора Спужић Квака
  • ПОДРИМСКИ СРЕЗ
    • Историјска прошлост
    • Становништво и насеља у XIV и XV
    • Становништво и насеља 1912 - 1996. год
  • ПРОДАВНИЦА
  • Наш дијалект

    Ораховачки говор припада призренско-тимочком говору, најархаичнијем српском дијалекту.Карактерише га два падежа номинатив и вокатив, један акценат-акут, без дужина, израженим полугласницима који су сачувани до данашњих дана. Старе речи које потичу још из прастарих времена, старословенског језика, српскословенског језика повезују се са осталим словенским језицима, чува се и данас као живи језик. Архаичност језика се одражава и на психологију људи, понос и стид се преплићу и још увек чува јак породични утицај. Нијансе призренско-тимочког дијалекта могу се уочити кроз говор Ораховчана који се у знатној мери разликују кроз говор Великохочана, Зочиштана, али и Призренаца, иако су у непосредној близини сачували су свој карактеристичан говор, што указује на одсеченост средина у доба османлијске власти. Ђаковчани имају највеће сличности у говору са Ораховчанима, зато што су многи Ђаковчани у ствари пребегли из Ораховца.кажемо Ђаковчани зато што су они себе тако називали а не Ђаковичани.

    Овде су приказане неке речи које се изговарају у Ораховцу и њихово књижевно значење:

    реч у ОраховцуКњижевно значење
    асталсто
    ађастриц
    с'гсад
    дајкаујак
    алкатетка (очева сестра)
    тезатетка (мамина сестра)
    шуракженин брат
    цаја стрина
    јетрвеод два брата жене
    з'вамужевљева сестра;
    бабадеда
    нанабаба
    бабадеда
    бађанаксвастикин муж
    т'мнинамрак (тама)
    каљиштеблато
    с'нсан
    д'ндан
    сабајутро
    јутресутра
    прекојутрепрекосутра
    акшам вече
    б'шбаш
    работапосао
    лојзе виноград
    гројзегрожђе
    гољемовелико
    мицкомало
    церешњатрешња
    ораора
    праскабресква
    сљивашљива
    сагламсигурно
    шараљајкасправа за шарање ускршњих јаја
    азг'н уображен (препотентан)
    вагандрвена посуда за јело (тањир)
    шошта
    шопазашто
    шо ћинитешта радите
    ћугумметална посуда за воду
    грнепосуда за кување пасуља
    пенђерпрозор
    н'ћвадрвени сандук за брашно и хлеб
    пердезавесе
    ћенакземљана посуда за туцање паприка
    љегенлавор

    Проучавањем речи, обичаја и надгробних споменика бавили су се професори др. Владимир Бован, др. Митра Рељић и други.