Наш дијалект

Ораховачки говор припада призренско-тимочком говору, најархаичнијем српском дијалекту.Карактерише га два падежа номинатив и вокатив, један акценат-акут, без дужина, израженим полугласницима који су сачувани до данашњих дана. Старе речи које потичу још из прастарих времена, старословенског језика, српскословенског језика повезују се са осталим словенским језицима, чува се и данас као живи језик. Архаичност језика се одражава и на психологију људи, понос и стид се преплићу и још увек чува јак породични утицај. Нијансе призренско-тимочког дијалекта могу се уочити кроз говор Ораховчана који се у знатној мери разликују кроз говор Великохочана, Зочиштана, али и Призренаца, иако су у непосредној близини сачували су свој карактеристичан говор, што указује на одсеченост средина у доба османлијске власти. Ђаковчани имају највеће сличности у говору са Ораховчанима, зато што су многи Ђаковчани у ствари пребегли из Ораховца.кажемо Ђаковчани зато што су они себе тако називали а не Ђаковичани.

Овде су приказане неке речи које се изговарају у Ораховцу и њихово књижевно значење:

Проучавањем речи, обичаја и надгробних споменика бавили су се професори др. Владимир Бован, др. Митра Рељић и други.