Сахат кула

Сахат кулу је подигао током турске владавине, 1813. године Махмуд–паша Ротуловић, један од зачетника урбане модернизације Призрена и заштитник манастира Пећке патријаршије и Дечана, који је са турском војском и албанским добровољцима, ратовао против Карађорђа после освајања Београда и Смедерева, где је из тамошњих цркава опљачкао три звона и донео их у Призрен, Ораховац и Мамушу код Призрена, поставивши их на своје новоподигнуте Сахат куле.
Сахат кула је изграђена на остацима старог града – „Градине“ и представља својеврстан симбол старог дела Ораховца.
На Сахат кули је постојало и масивно звоно, које су муслимани из Ораховца 1908. године донели са порушене Сахат куле у Великој Хочи, које је, по предању, даровала књегиња Милица.

Сахат кула има стратешки положај јер представља највишу тачку у силуети Ораховца. Служила је за оријентацију мештана у погледу времена и као стратешко осматрачко место. Основа Сахат куле је правоугаона, сазидана каменом различитог облика повезаног кречним малтером. Каменови на угловима основе исклесани су у правоугаоном облику, и на тај начин су формирана четири истурена угла дуж све четири фасаде. Зграда није омалтерисана, тако да се јасно види зидна структура. Горњи део је покривен четвороводним кровом, прекривеним оловним плочама. Изнад четвороводног крова лежи осматрачница квадратне основе где се налази звоно. И ова осматрачница је покривена четвороводним кровом са оловним плочама. У Сахат кулу се улази преко спољашњег каменог степеништа, које се налази на североисточној страни. Камено степениште води до улазне дрвене капије, са полукружним рамом од клесаног камена. У унутрашњости се од улаза протеже дрвено степениште које води до горњег дела. У унутрашњости Сахат куле налази се сатни механизам произведен 1793. године. Сат који се налазио на кули не функционише.

Сахат кула у Ораховцу представља споменик од посебног историјског, уметничког, друштвеног и научног значаја. Кључеве од Сахат куле су по ослобођењу од Турака држале српске породице, које су живеле у њеној непосредној близини и тај обичај преносиле са генерације на генерацију, све до рата 1999. године, када су биле принуђене да се иселе из тог дела града.
Сахат кула је након рата, септембра месеца 2009. године, реконструисана и конзервирана од стране шведске НВО CHwB („Cultural Heritage without Bordes“ – „Културно наслеђе без граница“) и албанске СО Ораховац, уз надзор косовског Завода за заштиту културног наслеђа у Призрену, када је поправљен и стари сатни механизам италијанске производње, који се, после краћег рада, поново покварио. Од тада је локалне албанске власти својатају и представљају као споменик искључиво свог културног наслеђа а од недавно су започели и радове на уређењу тог дела старог града, који обухватају и уређење улица и самог приступа Сахат кули. У међувремену су многи Срби продали своје куће у близини Сахат куле