Пећина Дуло

Налази се у центру српског дела Ораховца. Над њом је 70-тих година прошлог века изграђен Дом културе, који је након рата преуређен у српску школу. Отвор пећине је застакљен и осветљен и представља природну атракцију сале Омладинског центра, која је на самом њеном улазу. О пећини и периодичном извору постоје разне легенде међу локалним српским становништвом.
Претпоставља се да је назив „Дуло“ добила због тога што при обилним кишама, пре избијања воде из отвора пећине, излази (дува) хладан подземни ваздух, који надолазећа подземна вода, при испуњавању унутрашности пећине (природна хидрографска појава коју локално српско становништво назива „надулост“ пећине), потискује испред себе и најављује „пуцање“ Дула, како народ назива бучно избијање воде из отвора (грлића) пећине.

Поток, који настаје из пећинског извора „Дуло“, се на периферији Ораховца улива у речицу Рибник, која се, код села Зрза, улива у реку Бели Дрим. У непосредној близини пећине, постојало је неколико воденица.
Извор је активан у периоду јесен, зима и пролеће тј. од месеца октобра до маја, мада зна да и током лета, при обилним кишама, повремено поново проради, а ретко се дешава да, када је година изузетно кишна, буде активан и скоро током целе године. У изразито сушном летњем периоду, када се вода повуче у подземне канале, може се, кроз низак отвор, ући у пећину у дужини од 10 до 15 метара, до пећинског сифона, у народу названом бунар, који крије тајну о њеној даљој унутрашности, јер пећина никада није спелеолошки истражена.