Традиција виноградарства

У Душановој хрисовуљи приликом одређивања међе између ораховачког и хочанског атара помиње се воће и винова лоза; углавном природно, самоникло: дуња, џанарика, више врста дуда (мурике), бадем, мушмула, и шумско воће: лешник, купина, јагода, трнина, дренина, шипурак (шупка-дупка).

Ораховачко виноградаство има дубоку, традиционалну и блиставу прошлост. Оно је било развијено у Старом и Средњем веку. Из Старог века постоје археолошки остаци. Два велика ћупа откривена у темељима данашњег винарског подрума у Ораховцу потичу из III века наше ере. У повељи Краља Милутина из 1914. Године помиње се виноград у селу Зочиште. Том повељом половина зочишког винограда дата је манастиру Богородице Студеничке.

У Дечанској повељи записани су виногради у Брњачи и Ставици. У повељи цара Душана из 1348. године је записано да је први игуман манастира светих Архангела, Јаков из града Сера у Грчкој, у атару села Сењана код Ораховца подигао велики виноград и донео одлуку да становници Сењана сами обрађују тај виноград и да истовремено обрађују црквене њиве у атару Брњаче, с тим што их је том одлуком ослободио црквених дажбина: лана, вуне, јагњетине и др.

У повељи Гргура Вуковића и његове браће којом они почетком XV века дају Хиландару село Ораховац, наводи се следеће: ‘’ и принеском матери божјој хиландарској малоје сије преноженије: село Ораховац с виногради, с њивама, с ливадама, с овћијом, с вртови и с воденицами…’’, што се може закључити да је село Ораховац имало развијену пољопривреду.

У истој христовуљи записана су имања појединих сељака: Бојкова њива, Кузмин виноград, Малишанов студенац (извор), Канин поток и др. Да су ораховачки виногради били на гласу по квалитету грожђа и вина види се по томе да се у ораховачком атару имала своје парцеле винограда и Пећка патријаршија. У Ораховцу постоји и велики конак те српске светиње, сазидан 1848. године, у коме су се сакупљали плодови Патријаршије до којих је она дошла завештајем. Истраживач М. Краснићи је прибележио народно предање о томе које гласи: ’’Неки богати ораховачки Србин звани Пура који није имао порода, завештао је Патријаршија своје винограде око 100 аргата. У почетку су се ти виногради обрађивали (добровољним радом православних верника). Касније су дати у најам а потом били запуштени и делом распродати. До1953. године остало је на обраду под лозом 12 хектара. Око 1970. године Конак и његово имање продати су Трифуну Левићу из Ораховца, чији су његови потомцу живели до рата 1999. године’’.

Цар Душан је по традици имао сопствене винограде у ораховачком и хочанском атару, чији потеси носе иста имена ‘’Царине’’. У великој Хочи Дечанско властелинство, са подацима А.С.Јастребова, имало је велики виноград од око 80 мотика и виницу са 8 бачви (30 товара грожђа), а манастир Девич 30 мотика винограда и сопствену виницу, док су Хочани држали више од 60 виница. Сва властелинска и црквена имања обрађивали су зависни и слободни сељаци мобом, кулуком и на други начин, али доста примитивним оруђима за рад.

Савремена виноградарска производња

Према катастарским подацима из 1952. године само ораховачки атар је располагао са 577 хектара под виновом лозом. У 1953. години после расформирања Сељачке радне задруге у Ораховцу, формирана је Виноградарска задруга ‘’Први мај’’ са 35 домаћинства виноградара. Током 1956. године број задругара повећао се на 1320 домаћинства. Они су у задрузи поседовали 980 хектара винограда. У вези са повећањем површина у Ораховцу је 1954. године пуштен у погон индустријски винарски подрум са капацитетом од 200 вагона грожђа. Касније је тај објекат проширен на 280 вагона.

Ораховачка вина пре санкција излагана су на свим сајмовима у земљама и ван ње. До 1983. године добијена је 21 златна, 16 сребрних и 9 бранзана медаља. Ораховачка вина су добитници злата на београдским сајмовима, а паковања и флаширања добила су Оскара Италије 1974. године.